Komisija resornog Ministarstva predložila je set mera kojih se moraju pridržavati proizvođači i skladištari u cilju sprečavanja biosinteze mikotoksina u kukuruzu.
Uslovi tokom vegetacione sezone 2017. godine pogodovali su ostvarenju infekcije gljivama koje mogu u povoljnim uslovima skladištenja sintetisati opasne mikotoksine. Komisija za ocenu stanja useva kukuruza i praćenje sadržaja mikotoksina u kukuruzu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, predložila je set preventivnih i drugih mera kojih se moraju pridržavati proizvođači i skladištari kukuruza u cilju sprečavanja biosinteze aflatoksina i drugih mikotoksina u zrnu kukuruza roda 2017. godine.
PREPORUKE ZA PROIZVOĐAČE O NAČINU PREGLEDA U POLjU, PREVENTIVNIM MERAMA I ČUVANjU KUKURUZA U KLIPU ILI ZRNU
Preventivne mere u polju (važi za male i velike proizvođače)
Vizuelne preglede u polju treba obavljati na svakih nedelju dana, uklanjanjem komušine i pregledom klipova sa 100 biljaka. Ukoliko postoji više od 10% klipova sa simptomima truleži to polje treba što pre obrati i osušiti zrno na manje od 14% vlage. Pre berbe redovno pratiti i sadržaj vlage u zrnu, ukoliko postoje uslovi za brzo sušenje zrna (do 48 sati) kukuruz brati sa 23% vlage. Ukoliko ne postoje takvi uslovi, sačekati da vlaga padne na 14% pod uslovom da nije došlo do pojave intenzivnh simptoma.
Berba – Kombajn podesiti tako da pravi što manja oštećenja. Ukoliko je berba ručna, uklanjati klipove sa simptomima. U najvećem broju slučajeva ranija berba znači i manju koncentraciju mikotoksina.
Sušenje zrna (važe za male i velike proizvođače) Posle berbe potrebno je u što kraćem roku smanjiti sadržaj vlage u zrnu da bi se zaustavio razvoj gljiva, njihova fiziološka aktivnost i sinteza mikotoksina. Sušenje zrna do 14% vlage treba da obaviti u roku od 24-48 časova posle berbe. Posle sušenja treba izbegavati skladištenje toplog zrna u hladna skladišta, jer će se pojaviti kondenzacija. Iz navedenih razloga, potrebno je ohladiti zrno posle sušenja, a pre skladištenja. S obzirom na to da u našoj zemlji od ukupne poljoprivredne proizvodnje najveći deo pripada manjim proizvođačima, mogućnosti veštačkog sušenja kukuruza su male. Stoga se kukuruz uglavnom suši prirodnim putem i čuva u koševima ili različitim pprilagođenim skladištima. U takvom uslovima klipove treba pažljivo pregledati i odbaciti sve sa promenjenom bojom (crvena, ružičasta, ljubičasta, bela), ispucalim ili isklijalim zrnima (viviparija), mehanički oštećene klipove, kao i delove kočanke i nečistoće. Ovakav način sušenja je bezbedan samo ako je relativna vlažnost 55% do 75%, a temperatura 4 do 15 stepeni .
Čuvanje zrna – važe za male proizvođače
1. Obezbediti ispravno higijensko stanje skladišta pre unošenja zrna i održavati higijenu tokom skladištenja. Svi prostori za čuvanje moraju biti, pre unošenja zrna higijenski ispravni, a kasnije se moraju redovno kontrolisati uslovi u njima;
2. Obavezno odvojiti rod 2017. godine od prošlogodišnjeg roda;
3. Ne skladištiti kukuruz na betonu da ne bi došlo do pojave kondenzacije;
4. Sprečiti mehaničke povrede i oštećenja od insekata;
5. Skladišni prostor mora imati neometan protok vazduha odnosno obezbeđeno aktivno ili pasivno provetravanje;
6. Održavati odgovarajuću temperaturu u skladištu; Temperatura i relativna vlažnost vazduha u skladištima utiču i na sastav mikoflore zrna. Gljive se u skladištu na temperaturi 5-10 stepeni razvijaju veoma sporo, a na temperaturi iznad 20 stepeni veoma brzo.
Redovno pratiti pojavu truleži na klipu i zrnu i odbaciti bolesne klipove. Trulež klipa u zavisnosti od prouzrokovača može biti različite boje – zelene, bele, crne ili jarko crvene.
Za sada ne postoje fungicidi koji su efikasni u sprečavanju razvoja gljiva na zrnu kukuruza za ljudsku upotrebu. Registrovano je nekoliko preparata, pod različitim imenom, na bazi organskih kiselina, kao što su propionska i izobuterna kiselina ili mešavine ovih kiselina s amonijum izobutiratom. Ove kiseline ne odstranjuju prethodno nastale mikotoksine na zrnu, ali mogu zaustaviti razvoj gljiva i time dalju biosintezu mikotoksina.
Silažu ne treba koristiti bez prethodno izvršene potpune fermentacije.
PREPORUKE ZA SKLADIŠTARE
Pre prijema zrnaste robe:
1. Proveriti status i higijenu skladišta i okruženja, tj. silosnih ćelija predviđenih za prijem zrnastih kultura, prijemnih koševa, svih transportera, sušare za zrnaste kulture, aspiracionog sistema i prostorije za čuvanje uzoraka i izvršiti njihovo detaljno čišćenje (svako mesto, sve mrtve uglove i udubljenja u koja zrnena masa može da dospe i ostane do novog čišćenja) i dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju; izvršiti sanaciju građevinskih nedostataka u skladištu, tj. zatvaranje svih pukotina i otvora radi sprečavanja razvoja i pojave štetočina;
2. Proveriti ispravnost uređaja za merenje temperature (Pravilnik o metrološkim uslovima za silotermometre („Sl. List SRJ“, br. 80/94, 28/96 i 12/98)) i provetravanje zrnene mase kukuruza, putem aktivne ili kontrolisane ventilacije;
3. Proveriti ispravnost uređaja za primenu fumiganata i kontaktnih insekticida u cilju suzbijanja skladišnih insekata, kako bi se izbegla nova oštećenja zrna kukuruza i potencijalni razvoj mikroorganizama.
Pri prijemu zrnaste robe:
– Utvrditi pokazatelje kvaliteta zrnaste robe;
– Pripremiti zrnaste robu za uskladištenje, tj. izvršiti njeno čišćenje, sušenje i razvrstvanje. U skladu sa: Zakonom o bezbednosti hrane (Sl. glasnik RS br. 41/09), Pravilnikom o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutog testa, („Sl. List SRJ“, br. 52/95 i „Sl. SCG“, br. 56/2003), Pravilnikom o kvalitetu hrane za životinje (Sl. Glasnik RS 4/2010) i Pravilnikom o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja (Sl.glasnik RS 25/2010), organizovati prijem ispravnog kukuruza u skladišta.
Skladištenje kukuruza:
1. Pripremiti prijemna mesta, ako ih ima više, pokušati razvrstati kukuruz u odnosu na procenat vlage (vlaga se određuje brzim meračima);
2. Prečistiti kukuruz pre stavljanja u silo ćelije;
3. Obavezno odvojiti rod 2017. godine od prošlogodišnjeg roda;
4. Ukoliko kukuruz ima vlagu iznad 15% obavezno osušiti;
5. Nakon sušenja (ukoliko postoje uslovi ohladiti kukuruz) i vršiti stalnu kontrolu vlažnosti, temperature i provetrenosti, po potrebi vršiti aeraciju (eleviranje);
6. Kukuruz držati na 14% vlage tokom skladištenja, vizuelno plesniv odbaciti;
7. Dnevno meriti temperaturu na nivou silosnih ćelija;
8. Kontrolu parametara u silosu (sadržaj vode, plesni) vršiti svake 2 nedelje;
9. Pratiti prisustvo skladišnih štetočina (insekata);
10. Primeniti dozvoljene fungicide u skladištu, koji deluju preventivno na sprečavanje širenja gljiva i stvaranje novih žarišta;
11. Ukoliko u silosima ne postoje sušare a zrno ima povećanu vlagu i koristiće se za ishranu stoke, preporučljivo je konzervisati ga sredstvima za sprečavanje razvoja plesni na bazi propionata i organskih kiselina; 12. Redovna kontrola na prisustvo plesni i mikotoksina kod dužeg skladištenja – najvažnije pravilno uzorkovanje, preporuka po EU Direktivi EC/401/2006.
Izvor: agrosmart
foto: pixabay
Ostavite komentar