Korišćenje solarne energije u poljoprivredi

Srbija ima izuzetno dobre prirodne kapacitete za solarnu energiju, jer je sunčevom zračenju izložena između 1.500 i 2.200 sati godišnje. Ipak, iako je prosečno sunčevo zračenje u Srbiji za 40 odsto veće od evropskog proseka, zastupljenost korišćenja solarne energije u proizvodnji električne energije u zaostatku je u odnosu na razvijenije zemlje Evrope i ostatak sveta.

Isplativa investicija

Srbija je 2009. godine donela Zakon koji obuhvata i obnovljive izvore energije, i od tada se solarna energija u našoj zemlji uvažava kao jedna od opcija za proizvodnju električne energije. Solarni paneli u Srbiji su danas pristupačniji nego ranije. Ušteda se može ostvariti proizvodnjom energije za sopstvenu potrošnju, odnosno podmirivanjem dela potreba za domaćinstvo za električnom energijom, čime bi se smanjili računi za električnu energiju.

Moguće je da investicija kratkoročno izgleda skupo, ali je na duži rok, kažu stručnjaci – sigurno isplativo. To se naročito ogleda u mogućim koristima za poljoprivrednike – grejanje plastenika ili staklenika zimi, navodnjavanje, koje dalje ima uticaj na povećanje prinosa poljoprivrednih kultura i veću konkuretnost na tržištu. Pojedini eksperti iz ove oblasti smatraju da ulaganje u solarnu energiju postaje sve manje rizična investicija sa brzim rokom povraćaja, što omogućava povoljnije uslove kreditiranja. Drugi smatraju da je ovaj vid dobijanja električne energije još uvek daleko od „prosečnog srpskog džepa“.

Korišćenje solarne energije u poljoprivredi

Miloš Kostić, suvlasnik prve solarne elektrane u Srbiji, kaže da su mogućnosti korišćenja solarnih tehnologija u poljoprivredi veoma velike, naročito za napajanje uređaja koji nemaju omogućen pristup elektrodistributivnoj mreži.

„Moguća su dva osnovna vida korišćenja solarne energije: za dobijanje toplotne i električne energije. Električna energija dobijena od energije sunca, foto-naponskim pretvaranjem, našla je primenu za navodnjavanje, osvetljenje, obezbeđenje pijaće i potrošne vode, napajanje automatskih meteoroloških stanica, na farmama životinja, u ribnjacima, hladnjačama i još mnogim oblastima poljoprivrede“, ističe Kostić.

Dodaje da postoji mogućnost korišćenja stacionarnih mobilnih sistema. Prema njegovim rečima, mobilni solarni sistemi takođe imaju veliki upotrebni potencijal, naročito na mestima na kojima napajanje električnom energijom iz mreže nije dostupno. U poslednje vreme, intenzivno se razvijaju i primenjuju mobilni solarni generator, koji u sebi sadrže sisteme za praćenje sunca.

„Ovaj vid obnovljive energije pogodan je, i poslednjih godina veoma popularan, za upotrebu u proizvodnji organske hrane, jer ispunjava stroge standarde u ovoj oblasti. Toplotna energija dobijena na ovaj način može se koristiti direktno ili zagrevanjem vode ili vazduha. Ovaj vid korišćenja ima potencijal za zagrevanje zaštićenih prostora, kao što su plastenici i staklenici, za sušenje voća i povrća, za zagrevanje potrošne vode i za dopunsko zagrevanje različitih objekata“, ističe Kostić i podseća da poljoprivredna gazdinstva u Srbiji, od pre nekoliko godina, mogu dobiti bankarske kredite za investicije u korišćenje čiste energije u svojoj proizvodnji.

„Poljoprivrednicima savetujem da male solarne elektrane kapaciteta do 10 kW postave na svojim poljoprivrednim dobrima, jer umesto da se energijom snabdevaju pomoću dizel agregata i pumpi, putem invertora i malog skladišta (baterije), mogu da dobijaju energiju iz potpuno čistog i besplatnog izvora – sunca“, naglašava Kostić.

Za šta solarna energija nije praktična?

Prema rečima Vladimira Jankovića iz Centrale za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije, potencijalni korisnici sunčeve energije pored domaćinstva i poljoprivrede su i svi hoteli, restorani, vrtići.

„Za sušenje voća i povrća solarne sušare nisu pogodne, jer rade dosta sporo i postoji mogućnost da se voće uplesnavi. Moguća je primena za male porodične sušare ali ne za industrijsku proizvodnju. Primena solarne energije za pokretanje bunarskih pumpi za zalivanje takođe nije praktično izvodljiva, jer će u najvećem broju slučajeva biti ukradene pumpe i fotonaoponski moduli. Povrtari jedva uspevaju da sačuvaju rod od lopova, a o opremi da ne govorimo. Drugi razlog je što nema ni dovoljno izbušenih bunara ni kanala za navodnjavanje, pa rezultate takve politike gledamo ove godine“, kaže Janković.

Cena i isplativost

Sva oprema za primenu energije Sunca se uvozi, sem neke minimalne količine, koja se proizvodi u Srbiji od uvoznih materijala. Čak se i staklo za solarne kolektore uvozi, kao i za svaki prozor u Srbiji.

„Cena opreme neprekidno pada u svetu, ali u poređenju sa našim BDP-om, ona je skoro nedostižna. Oprema za zagrevanje sanitarne vode u kući za stanovanje ne može da se otplati za manje od sedam godina, poredeći je sa trenutnom cenom električne energije“, ističe Janković i dodaje da u Srbiji postoje dva mala proizvođača solarnih toplotnih kolektora.

Boru se proizvode kvalitetne bakarne cevi, koje su neophodne za kolektore i solarne instalacije. Potrebne su, kaže on, samo podsticajne mere za ovaj vid primene energije sunca.

Prepreke za razvoj primene solarne energije u Srbiji

Janković ističe da su siromaštvo privrede i stanovništva osnovni razlog minimalne primene solarne energije. Druga prepreka je niska cena električne energije, što dovodi do toga da se oprema za solarno zagrevanje sanitarne vode isplati tek kroz pet ili šest godina za individualne korisnike, poredeći sa cenom za istu količinu potrebne električne energije.

„Znači bez podsticajnih mera, neće se napredovati. Za dobrobit Srbije najvažnije je da se u oblasti obnovljivih izvora podstakne primena toplotne konverzije energije sunca za zagrevanje sanitarne vode, jer sunce može da zadovolji naše potrebe u periodu od osam do 10 meseci godišnje. Ta primena može da se podstakne davanjem subvencija za ugradnju opreme i davanjem kredita i delom nepovratnih sredstava onima koji otvore fabrike za proizvodnju opreme“, smatra Janković.

Dodaje da šansu treba videti i u primeni nisko-temperaturne geotermalne energije, pod uslovom da se podstakne proizvodnja toplotnih pumpi što je kod nas sasvim realna mogućnost.

Izvor: agroklub

foto: pixabay

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*