Diferenciranje cvetnih pupoljaka

Period nakon berbe voća, ne bi trebalo da smatramo periodom mirovanja, jer se i tada u voćkama odvijaju životni procesi koji je čine rodnom. Tada se nastavlja period diferenciranja cvetnih pupoljaka za sledeću godinu.

Diferenciranje pupoljaka je veoma važan i složen proces u toku razvoja voćne vrste, za šta su neophodni optimalni vremenski uslovi i dobro kondiciono stanje svake voćke. Ono zavisi od meteoroloških činilaca i od primenjene agrotehnike i pomotehnike.

Različit period diferenciranja

Na period početka diferenciranja i dužinu trajanja utiču i podloga, položaj grana u krošnji i mnogi drugi faktori.

„Kod pojedinih voćnih vrsta period diferenciranja cvetnih pupoljaka počinje veoma rano u toku vegetacionog perioda (krajem juna – višnja, jabuka), kod drugih od polovine avgusta pa nadalje (kajsija, lešni) ili tek od polovine septembra (malina, kupina)“, piše za PSSS dipl. ing polj. Nenad Stefanović.

U ovakvim vremenskim uslovima, mnogi jesenji radovi u voćnjaku se moraju odložiti za kasnu jesen ili početak zime da se ne bi poremetila ravnoteža prirodnih procesa u biljci. Trajanje faze diferenciranja cvetnih pupoljaka uslovljeno je vrstom i sortom, a podložno je kolebanjima pod uticajem spoljašnjih činilaca.

Od stepena diferenciranja cvetnih pupoljaka zavisi rodnost voćke u sledećoj vegetaciji.

Retrovegetacija

Beleže se i pojave retrovegetacije kod voćaka – ponovna pojava lisne mase nakon opadanja iste. To je štetan proces, jer osim što smanjuje otpornost biljaka na niske temperature, one u narednu sezonu ulaze oslabljene, daju niži prinos i osetljivije su na napade bolesti i štetočina.

„Takve voćke gube na kondiciji i nespremno će dočekati predstojeće zimsko mirovanje. Zbog toga je preporuka proizvođačima da obiđu svoje zasade i utvrde prisustvo retrovegetacije. Ako je ona u manjoj meri prisutna, preporuka je da se rano u proleće ( pre kretanja vegetacije), uradi intenzivnija rezidba, kako bi se voćka što pre oporavila od stresa i uspostavila fiziološku ravnotežu između rasta i rodnosti. Ako je retrovegetacija u većoj meri prisutna, treba tu lisnu masu orezati pre zime, a nakon toga uraditi tretiranje bakarnim preparatima“, savetuje Stefanović.

Izvor: Poljoprivredna stručna služba Srbije

Foto: Agroklub.rs

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*