Na većini parcela u apatinskom ataru kod Svilojeva preovladava uljana repica. Poljoprivrednici se odlučuju za uljanu repicu ne samo zbog veće otkupne cene, u odnosu na ostale kulture, već i zbog izbegavanja letnje suše.
Loše vremenske prilike i martovske kiše uslovile su kašnjenje setve i pomeranje setvenih rokova kod prihranjivanja određenih ratarskih kultura u apatinskom ataru kod Svilojeva, ali poljoprivrednici se nadaju da će godina ipak biti rodna. Zemlja je prilično suva, a ukoliko ne padne kiša, u skorije vreme, to će se loše odraziti na rast kukuruza.
U Zemljoradničkoj zadruzi Svilojevo, ove godine su pojačali setvu uljane repice na 40 hektara, dok je prošle godine bila posejana na probnih devet. Kažu da se pšenica manje seje, zbog visokih ulaganja, niske otkupne cene i neizvesnog prinosa koje diktiraju vremenski uslovi.
„Morali smo sačekati i prihranu, kao i tretiranje sa fungicidima i insekticidima, odnosno sve je kasnilo. Pošto je optimalni setveni rok bio početkom marta, mi smo posao počeli krajem prošlog i početkom ovog meseca“, kaže Stevan Kuruc, agronom u Zemljoradničkoj zadruzi Svilojevo.
„Okrećemo se sve više uljanoj repici, jer je to ozima kultura koja se izbegava letnju sušu i manja je šteta, a zarada veća“, Antal Čeke, direktor Zemljoradničke zadruge Svilojevo.
Dok je prošle godine prinos uljane repice bio 2,2 tone po hektaru, početkom juna kada se bude skidala sa oranica u ovoj zadruzi očekuju prinos bar tri tone po hektaru.
„Ove godine zato će poraniti žetva uljane repice i biće početkom juna, a to opet zavisi od majskih kiša i vremenskih uslova, a mi se nadamo da hoće“, kaže Stevan Kuruc, agronom u Zemljoradničkoj zadruzi Svilojevo.
„Ove godine nismo sejali graška koliko je to bilo prethodnih godina, ali smo sejali soju, ozime kulture ječam, pšenica, suncokret i kukuruz“, kaže Antal Čeke, direktor Zemljoradničke zadruge Svilojevo.
I ako je početak setve kasnio zbog viška vlage koja bi poljoprivrednim kulturama u ovim toplim danima dobro došla, zbog usitnjenosti parcela, u Svilojevu kažu da im je i to otežavalo obavljanje posla.
U ovoj zadruzi pod ratarskim kulturama pokriveno je oko 300 hektara.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
Ostavite komentar