KOMPOSTILIŠTE: Godišnje se preradi i do 970 tona biootpada

Кompostilište Javno komunalnog preduzeća “Gradsko zelenilo” u Novom Sadu predstavlja najsavremeniji pogon te vrste u Srbiji

Ono godišnje preradi oko 970 tona lišća, trave i granja. Ovo je prvo postrojenje takvog tipa u našoj zemlji, zahvaljujući kome sva trava koja se pokosi, lišće, baštenski otpad, ne završavaju na deponiji kao smeće, već se koriste za ozelenjavanje grada. Od marta do aprila, kako navode u “Zelenilu”, prikupljeno je 308 tona trave i 177 tona lišća, dok je tokom cele godine prikupljeno ukupno 489 tona granja i drugog drvnog otpada.

– Zahvaljujući izgradnji savremenog postrojenja, jedinstvenog u Srbiji, koje su finansirali Grad Novi Sad i nemačka agencija GIZ, unapredićemo održavanje zelenila, poboljšati zaštitu životne sredine i ostvariti znatnu novčanu uštedu – rekao je direktor “Zelenila” Miloš Egić. – Sva biomasa koja se sakuplja sa 550 hektara zelenih površina u gradu, trava, lišće, bolesne, oštećene, suve grane, sve ono što je do juče bio otpad koji se odnosio na gradsku deponiju, sada je sirovina za proizvodnju komposta. Ono što se ne koristi za kompost, upotrebljava se kao biogorivo za zagrevanje rasadnika i poslovnih prostorija. Bitno je istaći da kompostiliše koristi savremene tehnologije, te pri proizvodnji ne zagađuju životnu sredinu.

Na značaj kompostilišta ukazao je i dekan Fakulteta tehničkih nauka prof. dr Srđan Кolaković, rekavši da je postrojenje primer dobre prakse za ceo region.

– Zadovoljni smo što je ovakav projekat zaživeo u Novom Sadu, koji predstavlja dobar primer kako nauka, grad i JКP zajedno rade na poboljšanju životne sredine – izjavio je Кolaković. – Stoga će FTN predložiti da i drugi gradovi u Srbiji, po ugledu na novosadsko, imaju svoje kompostilište.

Izgradnju postrojenja za preradu biomase u humus finansirali su Grad Novi Sad i nemačka agencija GIZ. Grad je izdvojio 40 miliona dinara, a nemačka GIZ blizu 400.000 evra, a pored proizvodnje humusa, od suvog granja se pravi sečka kojom se zagreva rasadnik u kom se uzgajaju sadnice cveća za ukrašavanje grada i drveća za povećanje zelenila u gradu.

Foto: JKP Gradsko zelenilo

Najsitnije grane, kompletno lišće i trava koriste se za proizvodnju komposta.

– Кacapitet kompostilišta je dobar – zaključuje Egić. – U sadašnjim uslovima u jednom ciklusu proizvede se od 350 do 400 metara kubnih komposta. Proizvedeni kompost upotrebljavamo za potrebe sadnje cveća, drveća, žbunja i šiblja na teritoriji grada i prigradskih naselja, ali i u rasadniku za proizvodnju biljnog materijala.

Izvor: Agro vesti

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*