Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je samodovoljna što se tiče proizvodnje soje i koja soju ne uvozi.
– Najveći proizvođač i izvoznik nemodifikovane soje u ovom delu Evrope jeste Srbija. Pokreću se programi oplemenjivanja soje u Austriji, Nemačkoj, čak i u Belgiji; u zemljama gde toga nije bilo. Oni dolaze kod nas da uče, i mi im sa zadovoljstvom izlazimo u susret. Jako je lep osećaj kada Nemci dođu kod vas da uče – kaže prof. Miladinović.
On je objasnio kako je Srbija pozicionirana kada je u pitanju proizvodnja genetski nemodifikovane soje i uopšteno hrane koja nije genetski modifikovana.
– U Evropi, posebno u zemljama Evropske unije, koja je bogato tržište, gde potrošači mogu da biraju, oni biraju genetski nemodifikovanu hranu – kaže Miladinović.
On ističe da se rezultati istraživanja prenose u praksu, a na taj način diže se nivo kompletne poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji.
– To znači da kroz naše sorte i hibride i našu preporučenu agrotehniku, farmeri ostvaruju veći prinos i bolji kvalitet, od čega oni imaju veći profit, a potrošači imaju kvalitetniju hranu. Takođe, ono što mi možemo da izvezemo, a to su brojne biljne vrste, doprinosi prepoznatljivosti nas u regionu, Evropi i svetu, i naravno, donosi novac. Ono od čega ljudi imaju najviše koristi jeste to što jedu zdravu kvalitetnu hranu, što nije slučaj u svim zemljama Evrope – naglašava Miladinović.
Novosadska soja će se po prvi gajiti na američkom kontinentu. NS seme sorte soje koje će biti posejane na kanadskom tlu su NS apolo, NS ventis, NS vulkan i NS dijana.
Istraživanja na soji u ovom institutu od nacionalnog značaja za Srbiju, započeta su sredinom prošlog veka.
Do danas, u našoj zemlji priznato je preko 140 sorti novosadske soje, dok je u inostranstvu priznato preko 190 sorti.
Zahvaljujući sorti NS black star autora prof. dr Jegora Miladinovića, direktora Instituta, koja je uvrštena među 20 najinovativnih sorti soje u Evropi u 2020. godini, Institut se našao među 20 najboljih oplemenjivačkih kuća u svetu.
– Genetska modifikacija je u širem smislu svaka transformacija u genomu, a u užem smislu, ono što prosečnog potrošača zanima, to je uvođenje gena iz jednog organizma u drugi. Evropska unija je bogato tržište, njihovi potrošači mogu da biraju – da li će jesti modifikovanu ili nemodifikovanu hranu. Oni žele da jedu organsku hranu, žele da jedu nemodifikovanu hranu i spremni su da za to plate. Mi imamo sorte i hibride koji nisu modifikovani, koji su kvalitetni i prinosni, i koje možemo njima da prodamo – objasnio je prof. Miladinović.
Srpska soja najbolja je u Evropi za proizvodnju najkvalitetnijeg lososa, čulo se na Konferenciji povodom obeležavanja pete godišnjice od osnivanja regionalnog centra Dunav Soja. Ovo udruženje prepoznalo je novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo kao ključni istraživački oslonac kada je u pitanju genetski nemodifikovana sertifikovana soja.
– Proizvodnjom soje zadovoljavamo zahteve naše prerađivačke industrije, pre svega zbog kvaliteta soje i činjenice da proizvodimo isključivo non GMO soju – istakla je direktorka Instituta, dr Svetlana Balešević Tubić.
Srbija je ove godine izvezla 75.000 tona genetski nemodifikovane soje i mogućnosti naše zemlje za snabdevanje tržišta ovom biljnom vrstom su velike. Očekuje se još veća potražnja, što predstavlja veliku ekonomsku šansu za Srbiju jer imamo soju odličnog kvaliteta i vrhunske sorte.
Institut je jedan od prvih članova udruženja Dunav Soja, a sertifikat „Dunav Soja“, kao garant kvaliteta u svetu, jedan je od ključnih preduslova izvoza soje i na najzahtevnija evropska tržišta, poput Norveške, Švajcarske, Nemačke i Holandije.
Ostavite komentar