U Srbiji je preko 60 odsto kiselih zemljišta. Struktura takvog zemljišta je narušena, te se ona u sušnom periodu stvrdnu i pucaju, a u uslovima vlage postaju lepljiva.
Kisela zemljišta potrebno je popravljati metodom koja se naziva kalcifikacija. Cilj je od kiselog napraviti slabo kiselo ili normalno zemljište. Ova mera se provodi na parcelama čiji je pH manji od 5 i to uz pomoć krečnih đubriva.
Metoda još iz doba starog Rima
Kalcifikacija je stara mera i primenjivala se još u doba starog Rima. Krečna đubriva koja se koriste za neutralisanje kiselosti zemljišta podeljena su na prirodna i industrijska.
„Prirodna su krečnjak, laporac, dolomit, pečeni kreč. U industrijska spada saturacionu mulj“, kaže Ljiljana Vuksanović, stručni savetnik za ratarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi iz Kragujevca.
Prirodna krečna đubriva
Krečnjak sadrži 80 do 95 odsto kalcijum karbonata i predstavlja najjeftiniji oblik kalcijuma. Najbolji krečnjak je mek i sitan, svetlo- sivkaste boje. Efikasnost dejstva zavisi od finoće čestica – finije samleveni materijal ima veći efikasnost od grubljeg.
Dolomit je prirodno kalcijumovo đubrivo, koje treba upotrebiti u usevu krompira i leguminoza, jer se tu postižu bolji rezultati.
Laporac je meki krečnjak, koji u svom sastavu, pored karbonata, sadrži i glinu. Ovo je bolji materijal od krečnjaka, jer se njegovom primenom u zemljište unosi i kalcijum i magnezijum karbonat, pesak, glina i fosfor.
Pečeni kreč ili negašeni kreč dobija se pečenjem kalcijum karbonata na visokoj temperaturi. U zemljištu deluje brzo i predstavlja skuplji materijal za kalcizaciju.
Industrijsko krečno đubrivo
Industrijsko krečno đubrivo je saturacioni mulj. Radi se o sporednom proizvodu industrije šećera, a sadržaj azota i fosfora je sličan kao u stajnjaku. Saturacioni mulj je pogodna materijal za neutralizaciju zemljišta, ali je potrebna velika količina, dok su fabrike šećera locirane tamo gde je vrlo malo kiselih zemljišta.
Dejstvo počinje u drugoj godini
Proces rastvaranja krečnih đubriva u zemljištu se ubrzava, ukoliko se istovremeno unosi i stajsko đubrivo. Njegovo dejstvo počinje u drugoj godini primene, a nekad u trećoj.
„Na lakšim zemljištima ima produženo dejstvo od četiri do šest godina, a na težim od osam do 10 godina. Primenom krečnih đubriva veća je pristupačnost fosfora biljkama, ubrzava se mineralizacija i humifikacija organskih materija u zemljištu, zatim povećava se pristupačnost azota, kalijuma i drugih elemenata. Struktura zemljišta je bolja, obrada je lakša i proceđivanje vode je olakšano“, zaključuje Vuksanovićeva.
Izvor: agroklub
foto: pixabay
Ostavite komentar