BEOGRAD – Upotreba deklarisanog semena umesto onog sa tavana u setvi pšenice je investicija, a ne trošak, poručili su danas stručnjaci za ratarstvo i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Početak setve pšenice i ječma se preporučuje za 10. oktobar, a do tada do poljoprivrednika biće slate poruke struke da upotrebom deklarisanog semena dođu do boljih prinosa i kvalitetnije pšenice.
U Srbiji je poslednjih godina primećen porast upotrebe nedeklarisanom semena pšenice koje umesto nekadašnjih 40 procenata sada iznosi 60 procenata od ukupno posejanog.
Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević rekao je danas na predstavljanju kampanje da je Ministarstvo krenulo u akciju kako bi se poljoprivrednicima dodatno objasnilo da u setvi pšenice koriste deklarisano seme što će doprineti i kvalitetu i prinosu.
„Ministarstvo u saradnji sa relevantnim institucijama želi da ukaže na probleme i da rešenja, kako bi poljoprivredni proizvođači mogli da se oslone i na Ministarstvo, i na institucije i na poljoprivredne stručne službe i savetodavce, da dođu do pravog odgovora i ne prave greške – jer su one u poljoprivredi veoma skupe“, rekao je on.
Dodao je da su ovakvi saveti i znanje potpuno besplatni, a njegovim korišćenjem poljoprivrednici mogu doći do smanjenja troškova i povećanja prinosa.
Profesorka Snežana Janković, pomoćnik direktora Instituta za primenu nauke u poljoprivredi naglasila je da je cilj kampanje da kroz edukaciju podigne svest poljoprivrednika da bi se povećala setva deklarisanog a smanjila upotreba semena sa tavana.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ovu kampanju vodiće i preko pripremljenih flajera i plakata koji će biti distribuirani ka poljoprivrednicima, odnosno aktivnosti savetodavaca iz 34 centra poljoprivredne savetodavne stručne službe, rekla je ona i ocenila da upotreba deklarisanog semena nije trošak već investicija.
Stručnjak za ratarstvo profesor Miroslav Malešević rekao je da u Srbiji uz pomoć stručnjaka kojih imamo mora da bude promenjena situacija u kojoj prinosi pšenice i njihov kvalitet imaju veliku varijabilnost od njive do njive.
Dodao je da je izbor sorte koja se seje jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera a da kod nas dominiraju sorte koje imaju potencijal za prinos a ne i za kvalitet.
Kako je rekao, na cenu na tržištu pored ponude i potražnje bitno utiče i kvalitet pšenice, a sa boljim kvalitetom i cena će biti bolja.
On se založio da se u saradnji sa naukom stvori dobra poljoprivredna praksa koja će obuhvatiti osnovne agroteničke mere što već postoji u zapadnim zemljama.
„Srpska pšenica je počela da gubi na kvalitetu i to mora da bude promenjeno, što neće biti teško uz angažovanje svih snaga koje ima država“, rekao je on.
Malešević je ocenio da bi prosečan prinos pšenice po hektaru u Srbiji lako i bez dodatnih ulaganja mogao da se poveća na pet tona ako bi se samo sprovelo ono što struka preporučuje od početka do kraja proizvodnje.
„Da eliminišemo ono da je tako radio deda, ili otac, ili komšija, nego da se radi po onome što kažu savetodavna služba i struka“, rekao je on i dodao da taj prvi korak ne mora puno da košta ni državu ni proizvođače koji će imati iste troškove kao i do sada.
Profesor Radivoj Jeftić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ekspert za patogene strnih žita apelovao je da se koristi deklarisano seme i skrenuo pažnju na opasnosti kućne dorade semena što je u Srbiji sve češća pojava.
„Procenat setve nedeklarisanog semena je počeo drastično da se povećava. Nekad je to bio 40 odsto, a poslednjih godina dostigao je i 60 procenata“, rekao je on i dodao da su problem takozvane divlje dorade semene što rade sami poljoprivrednici.
Dodao je da najčešće poljoprivrednici to rade napamet a onda se dešava da zaprašuju neodgovarajućom aktivnom materijom pa problem ostaje.
On je spomenuo da neki patogeni ulaze u Srbiji i kroz nekontrolisani uvoz određenih sorti semena i ocenio da sejanje nedeklarisanog semena može da bude veliki problem.
Jeftić je podsetio i da EU propisi omogućavaju setvu „farmerovog semena“, naglasio da postoje ozbiljni proizvođači u Srbiji koji bi to mogli da rade bez rizika i založio se da se ta mogućnost i kod nas uvede u legalne tokove a ti semeski usevi kontrolišu.
Selekcioner strnih žita iz Instituta za kukuruz u Zemun polju Vesna Kandić naglasila je da veoma bitan izbor sorti i promena asortimenta semena ka sortama poboljšivačima.
Kampanju za veću upotrebu deklasiranog semene u Srbiji pomogli su UNDP i FAO, rečeno je danas.
Izvor: RTV
Ostavite komentar