Prema dostupnim podacima, procenjuje se da prosečan prinos kukuruza ove godine neće biti viši od tri tone po hektaru, odnosno, oko tri miliona tona ukupnog roda. Ova količina je dovoljna samo za domaće potrebe. To je značajno niži prinos u odnosu na prethodne godine.
Prednost hibrida iz ranijih grupa zrenja
Na područjima koja su imala bar 50 mm padavina u julu, očekuje se prosek od osam tona po hektaru. U navodnjavanju on bi trebalo da bude 10 tona po hektaru.
„Mi smo poljoprivrednim proizvođačima preporučivali da svake godine seju dva ili više hibrida različitih grupa zrenja. Takođe, treba pomeriti vreme setve, prilagoditi agrotehničke mere uslovima godine. Svi oni koji su ove godine kukuruz sejali malo ređe od preporučenih gustina, ipak su bolje prošli. I žetva i berba kukuruza su počele, prinosi su šarenoliki, ima ih od 4-5 tona po hektaru. Da pomenemo područje Sombora, Subotice, zapadne Bačke, Podunavlje, gde je donekle bilo kiše sa boljim rasporedom padavina. Tu se očekuju viši prinosi. U Banatu, dobrom delu Srema, južnoj Bačkoj i gotovo celokupnoj teritoriji centralne Srbije prinosi su znatno podbacili, čak 50 do 80 odsto“, kaže dr Života Jovanović.
Bez obzira na sistem agrotehničkih mera, na tzv. punu agroteniku, suša je ipak učinila svoje. Puna agrotehnika se može primeniti, ali ukoliko nema vode u određenom trenutku, prinosi su znatno umanjeni.
Izuzetno teška situacija bila je ne samo na poljima kukuruza, već i soje i šećerne repe u celom Banatu, u Sremu i to istočno od Sremske Mitrovice. Izuzete su manje površine oko Inđije i Stare Pazove, na Fruškoj gori, kao i u južnoj Bačkoj. U Centralnoj Srbiji ekstremna suša pogodila je Mačvu, Pocerinu, Posavinu, okolinu Beograda, Šumadiju, Istočnu Srbiju i delove juga Srbije. Na agroekološkim područjima sa više od 50 mm padavina severno od Vrbasa, Srbobrana i Bečeja, kao i u dolinama reka Drine, Jadra, Zapadne Morave i Ibra, suša se manje osetila, te se tamo očekuju i bolji rezultati prinosa kukuruza i drugih kultura.
Od mraza do suše
Ova proizvodna godina u poljoprivredi će ostati upamćena kao godina koja nije bila naklonjena većini poljoprivrednih kultura, pa tako ni kukuruzu, koji je uglavnom bio posejan u optimalnom roku. U poslednjih 169 godina, tačnije od 1848. nisu zabeležene ovako visoke temperature vazduha, te se može reći da je ovo leto sa šest tropskih talasa, najtoplije zabeleženo u Srbiji.
U maju su bile niske temperature vazduha koje su pratili i prolećni mrazevi. Ovakvi uslovi su posebno bili izraženi u Vojvodini i u dolinama većih reka u centralnoj Srbiji. Na ovim područjima je u velikoj meri došlo do izmrzavanja biljaka. U ostalim delovima naše zemlje u aprilu i u maju je bilo dovoljno padavina, ali već od 10. juna je nastupila ekstremna suša. Ona je zahvatila celu zemlju. Temperature vazduha danju su bile iznad 35 stepeni, dok su noću beležene između 25 i 30 stepeni. Osim toga, relativna vlažnost vazduha, manja od 35 procenata, bila je izuzetno niska. Sve to bilo je pogubno za oplodnju kukuruza, kao i vrlo male i neujednačene količine padavina od samo 10-50 mm za poslednja dva meseca. Zabeleženo je više od 30 tropskih dana.
Izvor: agroklub
foto: pixabay
Ostavite komentar