За десетак дана требало би да крене жетва сунцокрета, а с првим данима септембра и соје. Као и сваке године уочи жетве, ратаре највише интересује цена новог рода.
Док откупљивачи о коштању овогодишњих уљарица не говоре, сматрајући да је за то рано, пољопривредници су направили рачуницу по којој килограм сунцокрета не би требало да кошта испод 40 динара, а права цена, од које би зараду имали и произвођачи, и откупљивачи и прерађивачи, била би 45 динара па навише. Килограм соје по рачуну ратара требло би да кошта од 40 динара па навише. Међутим, упркос математици, пољопривредници не верују да ће се цене соје и сунцокрета уклапати у њихов збир трошкова током сетве и сазревања усева. Зато наду полажу у откупљиваче из суседне Босне и Херцеговине, односно Брчког, који су протеклих неколико година за сунцокрет плаћали око 20 одсто више од домаћих.
– Килограм сунцокрета требало би да кошта од 40 до 45 динара, па и више – каже члан Удружења „Банатски паори” Ненад Манић. – У овој жетви неће бити много сунцокрета због честих киша током пролећа, односно принос ће бити испод просека, а то ће имати утицаја и на цену. Пошто га неће бити одвише, и домаћи откупљивачи ће морати о томе да поведу рачуна, поготово што ће и динар разлике у цени имати утицаја на то коме ће ратари продавати нови род.
– Прошле жетве килограм сунцокрета коштао је од 30 до 32 динара – подсећа Јован Негован из Удружења „Панчевачки ратари”, наводећи да је цена сунцокрета 2012. године била 55 динара, а већ 2013. године 31 динар нижа – односно 24. – Од тада никако да ратарима сунцокрет донесе зараду.
Он додаје да паорима који сеју сунцокрет не иде наруку ни то што приликом уговарања сетве трговци не уносе у уговоре колико ће се плаћати нови род, што ратарима доноси потпуну неизвесност. – За разлику од соје, коју можемо држати на лагеру, сунцокрет се не може лагеровати већ се мора одмах предавати откупљивачима на прераду и потом чекати исплата, што траје најмање месец, често уз изговор да се чека формирање цене сунцокрета на светском тржишту. Украјина и Русија су највећи произвођачи, а пошто код њих усеви сазревају касније, домаћи ратари чекају да се заврши жетва сунцокрета у тим земљама и тек тада се прави рачун за исплату нашег рода – објашњава Негован. У погледу соје, која је лане коштала 37 динара килограм, а пре месец дана прошлогодишњи род продавао се по 40 динара, ратари из Баната кажу да та цена не би била лоша и за нови род, а да би идеално било да килограм кошта 45 динара.
– Уз ту цену имали бисмо и лепу зараду – каже Јадран Анђелковић из Ковина. – Многи ратари у атару Ковина и околине с пролећа су листом прешли са сунцокрета на соју због боље цене и што се може оставити на лагеру. Сигурно је да ће део овогодишњег рода продати одмах, а део лагеровати и трговати када им цена буде одговарала.
Он је указао и на то да је соја донедавно била добра, али да сада губи влагу па и принос слаби.
– Надамо се киши јер би тада принос могао бити око три тоне по хектару, а ако је не буде, биће око две тоне – додао је Анђелковић.
По 220.000 хектара за обе културе
Ове године у Србији сунцокретом је засејано 220.000 хектара, а исто толико и соје, што је мање него лане. Наиме, лане је сунцокрет био засејан на 245.000 хектара, док је под сојом било 230.000. Просечан принос соје прошле године кретао се око 3,5 тоне по хектару, а сунцокрета 3,1.
Извор: Дневник
Ostavite komentar